Arhiva članaka objavljenih na Visoko.co.ba

Visoko Film Festival

visoko piramida masoniU našem Visokom se svi vole praviti da ništa ne znaju, a sve znaju. Svi vole sve da znaju, a da se o njima ništa ne sazna, osim ako to nešta nije, recimo nešto na ćemu će svi ostali zavidjeti. Kod nas je zavist dvojaka, kod nekog izaziva negativno, a kod nekog pozitivno osjećanje. Kod nas se voli saznati, znati, a praviti da se ne zna, jer nikad se ne zna, šta se može saznati još, pa nije dobro letiti pred rudu, a i nikad se ne zna da li će onaj što o njemu nešto znamo, možda nekad nama valjati, a mi se pravili da nismo znali to nešta o njemu, pa nam onda on valja, jer on misli da mi to nešta o njemu ne znamo, i tako smo dobri sa njim, iako mi to sve znamo, ali neka, mi mudro šutimo.
U Visokom se kaže, kad se o nečemu priča, ili je bilo ili će biti. Dobro je i poželjno da se zna uvijek više od drugih, da si u prednosti, jer ako znaš više, onda se moraš praviti više da ne znaš, i tako onda svi misle da ti znaš sve i boje se tebe i tvog znanja, a ti se praviš da ne znaš, i onda to ide u krug, ta enigma, visočkog pravljenja da se ne zna ono što se zna.

U Visokom se ne priča o ljudima poimenično, već se kaže da je kriv onaj šupak, onaj balija, onaj komunjara, onaj došljo, onaj seljačina i tako se epitetima komunicira i komentariše, da ne bi slučajno se spomenulo ime nekoga ko je stvarno nešta ružno uradio, jer ne daj Bože, ako taj sazna da baš mi spominjemo njegovo ime, onda nas može uzeti na zub i udariti nam pečat koji ne dozvoljava napredak u našem gradiću.

Oskar za Visočane/ke

U Visokom se sve zna, ali se svi prave da ne znaju, Visokom i Visočanima za ovu dugogodišnju glumu treba dati jedan veliki Oskar, sa kezom Semira Osmanagića i postaviti ga da svijetli na vrh Visočice ili visočke piramide hipokrizije.

U našem Visokom testosteron se pretvorio u estrogen, u našem Visokom testisi se ostavljaju kod kuće kada treba da se nešto djeluje, u našem Visokom se glumi da će biti bolje, a drugom se želi gore, a sebi najbolje.

Akademija scenskih umjetnosti u Visokom, Visoko Film Festival, mahale koje život znače, glumi moj dobri jarane, glumi meni. Šta glumiš meni, kome glumiš, kome ćeš glumiti, ako nećeš meni, ko će kome glumiti, ako neće svoj svome glumiti, glumi mi nježno, glumi mi nježno polako, znaš da te znam, znam da me glumiš, dobar si dečko?!

Mi glumimo, ooooo, cijeli dan i noć, mi glumimo, ooooo, cijeli dan i noć, nanananana, nananananana…

To je naše Visoko, ‘ta će Hollywood!