Arhiva članaka objavljenih na Visoko.co.ba

Nekad bilo i danas odjek odzvanja ( VI dio )

Na to je isti Jovanović meni odgovorio da nije njegova istina da ga je poslao za prestojnika, nego da je meni u pomoć poslao da popis učinimo u kotaru naroda, tj. nufus, (popis stanovništva) te ja tako isto meni zapovjedio usmeno da imam dati po kotara, a da ja uzmem pola kotara te popišemo popis naroda kao što smo tako i učinili. Tako smo popisali do mjeseca jula u istoj godini, ali je Jovanović general pošao na urlab (godišnji odmor) te je izdao naredbu te potvrdio Rajetića za pretstojnika, a mene ostavio bez službe. Ja sam na to otišao u Sarajevo te unišao gosp. Vinterbergu koji je meni odmah kazao da to biti ne može da me ostavi bez službe budavši je mene potvrdio Filipović.

Prijedlog za A. odlikovanje  zbog zasluga u 1882 glasi: „ Verdienste wahrend Operationen-trieb Contributionen aen, verwaltete ararishe Vorrathe, entvwafnete Visoka“

“Zasluge za vrijeme operacije ulaska, doprinos u razoružanju  Visokog”

Prijevod je translatorski pa je greška u prijevodu moguća.

Wilhelm von Wurtemberg, poglavar Bosne i Hercegovine, šef Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu došao na upravu Bosne i Hercegovine poslije generala Filipovića, koji je otišao iz Bosne 2. XII 1878.

Rekao mi je da da će meni dati drugi kotar dati  koji sam i dobio dekret 21. juna te služio do 15. augusta 1880. i tada me je vlada premjestila u Donju Tuzlu kao kajmakama. Kad sam došao u Tuzlu u mjesecu augustu 1880. ja sam ogroman ostatak poreza našao, tj.za 1879 i 1880 preko 300.000 forinti, te sam sve ućero do nove godine u kasu. Godine 1881. jest se pokazala u desetini velika krađa te kad se je desetina svršila, to jesam ja uvidio te

prekazao Visokoj zemaljskoj vladi, koja je ista visoka vlada meni zapovjedila da ja nanovo memure ( činovnike za desetinu )  namistim i kontroliram kotar, te sam našao 20 memura po 3 forinte na dan, te vas kotar kontrolisao nanovo i našao sam tu u kotaru viška, tj. krađe 50.000 forinti, kroz 25 dana.  Na to službovanje nikakve zafale dobio nisam, nego je dobio okružni prestojnik Mraović od samog cara zafale na moje službovanje što sam ja zaslužio, trebalo bi da ja dobijem, a to je okružnik dobio. Eto pravde vladine! Tu sam služio do 15. januara 1882. i tada me je vlada premjestila brzojavom u konjički kotar kao kajmakama.I tada je bila  buna  i eškija (pobunjenik) u konjičkom kotaru, nevesinjskom i fočanskom te je vladu zapovjedila meni da se imam najprvo na vladu obratitiprije dolaska u  Konjic kao što sam i učinio.

  • Emil Rajčetić  kotarski prestojnik u Visokom.
  • Kao kajmakam u Bihaču  zamolio je A. dvomjesečno odsustvo, poslije čega je zbog slabog zdravlja premješten u G.Tuzlu ( Zemaljska vlada  u Sarajevu  (skr.ZVS) broj 1938 prez. 17. vi 1880). Tu je imao 1.800 forinti godišnje plate.
  • U Tuzli je A. došao u oštar sukob sa kotarskim prestojnikom Francom  Skacelom zbog tužbe seljaka  da im se naplaćuje porez koji su oni već platili dokazujući to poreskim knjižicama, Skacel ga je tom prilikom istjerao iz kancelarije i podnio protiv njega vladi lažnu tužbu. A.  je stm u vezi također podnio vladi žalbu koju završava riječima: „ Nemalo me je dirnulo da sam doživeo u mojoj domovini onako sramno i pred mojim sunarodnicima izagnan biti, i to od jednog čovjeka , tako reći, juče imenovanog kotarskog prestojnika“( ZVS, broj 2541 pr. Od 18.X 1881.Akt se nalazi Drž. Arhivu NR Bosne i Hercegovine u Sarajevu , skraćeno DAS)
  • Osim A. za agitaciju su u Hercegovini bili dodijeljeni još: Hadži Daut-beg Bašagić u Nevesinje,Bajo Božić u Ljubinje i Stojan Grabovac u Mostar. Dokumentom br. 4421 prez. Od 10. V 1882, DAS poslat je u Beč telegram  da je uspjelo zavaditi i rascjepiti ustanike Srbe pravoslavne i muslimane, kako je javio konjički gradonačelnik Mustabeg Begtašević, nada skorom povratku muslimana izbjeglica (također akt Zaj. Min. Fin. Br. 1236 prez, BH od 18/101882). A i ostali koji se ovdje pominju, bio je odlikovan zlatnim krstom sa krunom za zasluge.
  • Fra Grgo Franičević, također odlikovani kao i još dva franjeva, zlatnim krstom za zasluge radi svog djelovanja u ustanku 1882. po uputama vlasti.

(U visočki kotar) jesam prestupio na službu i to na 7.1. 1886. i tamo sam našao popis od desetine 68.000 forinti i ta je služba moja bila  da je imam sa samom vladom pisati i dopisivati se. To je bilo uprkos prestojniku Najmajeru  u Visokom te je molio vladu da ja budem predijeljen kotarskoj oblasti visočkoj koja jest mene vlada predijelila sa dekretom od 6. jula 1886.  kao kajmakama u Visoki i da imam desetinu nadgledavati. I jest tudeka bio poreznik Lates koji je bio napravio sa desetarskim pisarima i komisarima da mu imaju svake godine skupiti od desetine, tj. od krađe 5.000 forinti. I tako su mu davali i krali dok sam ja došao, te u istoj godini jesam im ja krađu presjekao. Te kako nije mogao krasti iz  desetine, to je počeo krasti iz kase, te se je opazilo. U 1887. (godini) ukrao je 2.400 forinti te je zatvoren bio tri godine u Zenici i u hapsu (zatvoru) je umro.

Vrlo interesantan detalj.

A šta sam viška pronašao u 1886. (godini) 18.000 forinti, te mi je vlada dodala i fojnički kotar 1887. te sam i njega pregledao i opet dali obadva kotara 24.000 forinti viška.U  1888. vlada mi je dodala fojnički, visočki,zenički, žepački i maglajski kotar i gledajući u tim kotarima desetinu u istoj godini jest me vlada mjeseca avgusta 1. postavila kao poreskog nadzornika sa dekretomkod Zemaljske vlade II odjela i to da imamnadgledati desetinu za svu Bosnu i Hercegovinu.

Jesam dobio 4. septembra brzojav u maglajskom kotaru da imadem preći u kotar gračanički i da imadem kotar vas proći i vidjeti   kako  desetinski pisari desetinu popisuju , ali sa toga uzroka , jerbo je prestojnik  gračanički izvješće dao na vladu, da će manjak biti preko 15.000 forinti. Kada sam otišao u gračanički kotar nijesam našao prestojnika Poljanića u kotaru, nego je bio otišao na urlap (odmor), te mi je poreznik dao desetinskog komesara, te sam s njime vas kotar prošao, ali je bilo svršeno bijelo žito, samo su ostali kukuruzi i šljive.Jako počeli pisari pisati, i jesam ih u šljivama vas popis povratio nazad, koji sam uvidio da su bili polovicu izostavili, te kada sam ja svršio kotar kroz 10 dana, jesam izvješćaje namjestio na vladu: ako se desetina u šljivama i kukuruzima lijepo pregleda, da će biti mimo lanjske godine viška 15.000 forinti i da desetinski pisari sasvim kradu i da isti prestojnik na njiha ne pazi, tj .prestojniku muka bila te je navratio narod, te su mene tužili na vladu. Sa vlade je poslan savjetnik Kugler da stvar izvidi, ali se mogla stvar izviditi nije jerbo je narod bio šljive otresao.Ipak je uviđeno bilo da sam ja prav bio, jerbo je desetini višak bio 15.700 forinti kao što sam ja izvješće i dao. I te sam godine sve lijepo  i viška je bilo preko 700.000 forinti.

Na to opet  12/8 dođe brzojav iz Sarajeva da se imam natrag vratiti kao što sam se povratio sa istim prestojnikom Lazarinijem. I kad sam došao na vladu kazaše mi da za taj moj povratak uzroka nikakva ne znaju, samo zna ministar Kalaj.

Na to oni meni kažu da je ministarstvo stavilo mene u penziju sa 960 forinti godišnje. Ja sam baš i zadovoljan bio, te kad otišao u II odjel u odaju savjetnika Kuglera, te mi isti kaže: „ Jesi li čuo A:   da si stavljen u penziju?“. Jesam čuo od Kučere da sam stavljen na godišnje 960 forinti. Na to je isti meni odgovorio da nije istina, nego 495 forinti godišnje i da mi nijesu računali turske vlade što sam služio 17 godina. Isti mi Kugler veli da idem caru u Beč, te ga molim, a ja njemu kažem, dok dekret ne dobijem da ću jednu molbu napraviti na cara te spremiti poštom.Te do 10 dana dobio sam dekret i isti mi je Kugler namjestio molbu, te sam je opremio na cara, ali moja molba nije došla na carsku ruku, nego do u carske konculariju, te je spremali na ministarstvo bosansko, tj. ministru Kalaju.. I odmah me je odbio da imam pravo više od 465 forinti. To sam rješenje dobio kao odluku 20. novembra 1894.

Namjestio sam drugu molbu opet na cara, te se sobom uputim na 8/12 1894 i dođem u Beč 10/12 u subotu bečer i odjahao sam u „Grand-Hotel“.Na nedelju sam otišao u Grčku kafanu te sam našao jednog sebi kao terdžumana (tumača,vodića, prevodioca), to jest Popovića, te taj dan u nedelju, jest me vodao po muzeumima i po ostalim mjestima, a u ponedeljak jesmo otišli u 10 sati u carski dvor,tj. U carsku  konculariju, te taj dan ne htjedoše mi primiti molbu jerbo se je ulazilo caru. Sutradan, tj. u utorak došao sam u konculariju da me je primio carski sekrear i to bijaše Dalmatinac.Uze moju molbu te je odnese u svoju konculariju.Kad dođe iz svoje koncularije, kaže mi da sam ja prije molio sa poštom i da mi se adencija ( audijencija, ulazak caru) ne može dozvoliti. Na  to mu ja odgovorih: „Doduše jesam ja molio poštom, ali car moje molbe nije vidio, nego samo je došao u koncelariju. A vi ste je opremili  na ministra Kalaja koji me odbio, ali sam ja sada s molbom došao da uniđem caru i ja neću otići iz Beča dok caru ne uniđem.Nemate  me pravo odbijati, jerbo na carskom dvoru piše velikim slovima da je carski dvor od prave i svak da može tude svoju pravu stići.Na to je meni sekreta odgovorio: „ Međer( lukavac) si ti stari?“ A“, i kaže mi:“ Zar mene ne poznaješ kada sam bio u Tuzli 1880. kod vas kao kancelist (zaposlenik u kancelariji) kada ste u Tuzli bili kao kajmakam.” I jest mene uzeo te me odveo u svoju odaju, te mi kaže da molbi nisam preložio dekreta onoga što sam u penziju stavljen i da treba preložiti sa molbom zajedno. Isti mi je dekret  bio u hotelu u kufertu, te mi reče da vodim svoga tumača i da mu ga pošaljem kao što sam i učinio. Tumač mi je vratio nazad moju molbu i od sekretara pismo da mi se je dozvolilo unići caru u četvrtak u 10 sati, tj.na 14/12 1894.

Isti dan sam otišao na bosansko ministarstvo, tj. što je prije bio mutesarif u Banjoj Luci Horovac (Horowitz Edward, R iter, direktor pri Zajedn. min. Finansija u Beču.), te sam njemu svu nepravdu kazo, jerbo znadem da će ministru Kalaju kazat.

Te sam otalen otišao  Saksu koji je prije bio na baron Kučere mjestu i tako isto i njemu kazao, te odatlen u konculariju  Šmitmajerovu što je bio direktor financija. Sva trojica mi kažu da uniđem ministru Kalaju i prije mogu caru da ga molim. A baš sam ja bio odlučio da ga nikako očima ne vidim.

I jesam sutradan u srijedu iza podne otišao Kalaju, te su mu za me dokazali koji me je pozvao u konculariju. Dok sam unišao  odmah se je počeo prema meni derati: „ Što si došao u Beč  kad imate u Bosni  vladu, te vladu moli“ I tako je grozno vikao u koncelariji, da se je i u ostale koncularije čula njegova dreka i vika. Na to sam ja njemu odgovorio da je „ meni sasvim krivo učinjeno u  stavljenoj penziji, te sam došao caru i Vašoj preuzvišenosti da Vam  dokažem da mi nije računato 17 godina kojih sam služio u istoj zemlji za turske vlade.“ Na to mi je odgovorio :„ Zakon je taki i po zakonu ti se učinilo.“ Na to sam ja njemu odgovorio:“ Tko taj zakon taki stvori da ja pravo nejmam u istoj zemlji služeći, a oni činovnici koji su služili u Mađarskoj,Hrvatskoj,Češkoj, te su došli u Bosnu i danas u Bosni služe, kada se koji u penziju stavi da ima on pravo i prvašnu službu u tuđim zemljama štje služio, da mu se one godine računaju i da imade penziju iz naše zemlje tegliti potpuno,a ja služeći i u istoj zemlji te da meni prave nejma, a njima imade.Kakav je to zakon  i ko ga stvori?“.Na to se on sasvim ražljuti i poče vikati da sam odmah iz Beča išao u Bosnu i odista išćera me iz koncularije. Eto ti prave (pravde).

I jesam sutradan sa Popovićem otišao na dvor i unišao u salu gdje sam našo preko 150 partaja (stranki)  koji će caru s molbom. I samo je bilo preko 50 generala i oficira. I isti sekretar  koji je meni prije na dva dana molbu primio i nazad povratio da je sam sobom caru dadem, te me je prvo gori kod oficira na jednu skemliju (stolicu) postavio i pita me šta ću ja caru govoriti, te mu ja kažem ukratko. Na to je on meni odgovorio da će i on sa mnom unići, ali da ja idem desno, a on će ostati lijevo. I na to, generali i oficiri gotovi bili, ja sam najprvi unišao  caru u odaje te sa je za mnom sekretar. Ali  car bijaše za hastalom  i pisaše te sam ja baš nadesno šest koraka kročio i na svakom koraku pod ala-turka temena učinio (turski svečani marševski korak sa zastojem na svakom koraku, protokolarni korak kad se predaje raport). Na to je on mene ugledao, te iza hastala došao meni te stao preda me i ja sam mu počeo govoriti da sam došao Njegovu Veličanstvu da je meni bosanska vlada  krivo učunila u penziji, itd. sam mu se tužio i četiri minute jesam govorio. Na to je isti car pogledao na sekretara što je sa mnom unišao, kada sam ja svršio govor, onda mu je sekretar sve njemački dokazao što god sam ja govorio. Na to me je isti car preupitao gdje sam dobio orden. Ja sam mu kazao: kad je bila buna u Hercegovini…