Arhiva članaka objavljenih na Visoko.co.ba

Nekad bilo i danas odjek odzvanja (V dio)

Kad je bio sabah (svitanje) jesam iste soldate i oficire uzeo, te otišli u logor i odmah sam se Resliću protivio: kako mene more uhapsiti da ću ići, u Sarajevo i tužiti ga Filipoviću. Na to je on meni odgovorio isti.: „ Ja sam Vama dao soldate za tvoju sigurnost da te ne biše ubili Turci“.

I na to je zapovijedio da mu imam 150 volova skupiti i oni šećer i kahvu i pirinač i so što sa bio oduzeo sd jehudija i rišćana, Tegetofu da imaju sami Turci dati kao štrof (kazna) .Sakupio sam prve Turke te su oni što su imali kahve i šećera i soli i pirinča po čaršiji pokupili i nije im doteklo, te našli bili Sulju Karmehića, ( šakira Karamehića pradjeda) i dali mu 300 dukata da ima ići u Sarajevo da pokupuje.Na to dođe Suljo Karamehić meni pa mi kaže pred Reslićem da iđe u Sarajevo  da kupuje kahvu i šećer što mu nije dotaklo (bilo dovoljno).Ja mu na to kažem: „ Što nejma, to ni Bog ne išće, kamo li Reslić“. I na to sam ga vratio. Šta je bilo predali su. I  jesam opremio zaptije (redare) da po svemu kotaru te su skupili 180 volova koji sam ih predao i ni jednog krajcera za njih dali nisu.Eto kakva je pravda. I jest u magacinima bilo od desetine žita 3.700 tovara te je isti Reslić doveo sa sobom  300 kola kojih je natovario i sve je hambar-memuru (  starješina magazina žita) Muhamedagi Hadži Omeroviću dao kvite( potvrde o preuzimanju). Treći dan kad je htio poći u Sarajevo meni kaže: „ Moraš i ti sa nama ići u Sarajevo“.Ja mu kažem: „ Na moranje nije , jerbo ja vaš činovnik nisam nego turskog cara“. Na to on meni odgovori: „Na moranje nije nego da te predstavim Filipoviću“ Kako što je on otišao s vojskom iza podne, a ja sam sutradan rano, te sam ga stigao jedan sat do Sarajeva i on meni dao

vizet-kartu da mogu unići Filipoviću. Ali mi reče da oni dan ne ulazim, nego sutradan. Te tako isto sutradan jesam općinu gdje sam vidio Mustajbega Fazlipašića i pitao me : Što si došao?“ Kažem mu da sam došao vidjeti filipovića. Na to je on meni odgovorio da idem natrag jerbo će me rezil učiniti kao što je i njiha rezil učinio.Na to mu odgovorih: „ Kad sam došao ja ću mu i unići“.Te sam otišao u veliki konak, te sam ađutantu, tj.  javeru predao vizet- kartu Resalića koji je unio istom Filipoviću,  te sam ja malo postajao.Na to je isti Filipović otvorio sobom vrata i pozvao me unutra i lijepo me dočekao i davao mi sve naloge usmene da se ima  desetina popisivati i nova vergija ( porez) pobirati i tretinu kmeti da imaju davati agama i ostali sav mir. Kroz telala da ja imam najprije razglasiti.I najpotlije izvadi jedan tefter iz hastala te mi kaže. „Evo Visočana koji su bunu dizali i bili na vojsci na Maglaju , te ja ove hoću buntovnike da mi odmah povežeš i spremiš“ Ja ga zondak amolih da mi pročita koji su, a najprvi upisan moj punac Junuzbeg Zečević,  koji kaže isti Filipović, da je pobio 70 husara kod Šahin-kamena  sa svojom vojnskom.Ja sam mu na to kazao da mi je to prvo svjedočanstvo dokazati da je isti Junuzbeg Zečević, moj punac i kad su buntovnici udarili na moju kuću u Visokom, sutridan da su ga  namjestili pred vojskom bimbašom( major) i da su ga nazor oćerali i da nije otišao da bi njegova kuća porobljena bila kao i moja i da biše ga možda i ubili te je morao ići..Tako su isti ostali (se) na moranje bunili i na vojsku išli.“ Ako vi tako počmete po Bosni tražiti,neće Vam nitko ostati što ga nećete kazniti“. Na to je meni pružio ruku i kaže „ Ja svima poklanjam, a onima što udarili na tvoju kuću i porobili, neću im pokloniti“.Dade mi jednog ađutanta, to jest javera te mu zapovidi da ide u drugu odaju sa mnom da popišem one koji su na moju kuću udarili, te smo otišli u drugu odaju, te sam ih napisao 29 i kažem istom ađutantu: „ Bilo ih je na mojoj kući preko 500, ali ih ja ne mogu više napisati nego 29“. Na to mi isti ađutant odgovori: „Hajde Ti, mi ćemo spremiti jedan cuk (vod )vojske pa ćemo ih pohvatatite ćemo ih dovesti u Sarajevo“Na to mu ja odgovorih da meni isti tefter dade da ja sobom unesem Filipoviću koji me je opet lijepo dočekao te me pita: „Šta hoćeš?“.Na to sam mu odgovorio: „Evo što ste zapovjedili koji su na mojoj kući bili, ali je bilo preko 500, ali mi  nije poznato, samo  (znam za ) 29.Samo vas ja imam zamoliti jerbo u našem zakonu stoji: ko god meni zlo učini da je njemu dobro, te Vas molim, ako ćete ih Vi koštigati ili hapsiti, ja njima oprašćam“. Na to je meni pružio ruku: „ Kad vi njima oprašćate, ja Vami vas kotar oprašćam da neće iz toga kotara koštigan (hapšen) biti niko, i da ima taki ljudi u Sarajevu te mene da mole i da mi dokazuju ja ne bih u Sarajevu nikog ubio“.Na to je potlije iz Porićana ( Porijećana) na hadžiju Buzu izašla smrtna osuda i kad je uvidio Filipović da je iz Visokoga, ondak je povratio osudu natrag i rekao: „ Ja sam kajmakamu A.poklonio vasnjegov kotar da nejma niko kaštigan biti“ i hadžiju Buzu pustio,. Ali  kad sam bio na Dobrome oni dan kad je Austrija unišla, ja sam htio ubitiMula Aliju Misirliju koji je bio na mojoj kući i potlje svi meni zapadoše da ih pobijem. Ali to, kad mi je zapalo da ih pobijem, ni đavo vesveseo ( u zabludi) donio nije da bih ja mogao kakvu Turčinu zla pomisliti i ja hoću to reknem nije moga merhameta ( milosti moje), nego da je meni Bog dželešanum koji nas je stvorio, da mi u srce  ilham dao te sam ja svakoga  milovao kao brata i baš i one što su  mi na kuću udarili. Jest opet Filipović naredio jedan batalion i jednog majora te smo postavili nanovo Salih eff. Lemeša, jerbo je stariji kadija Nail eff pobjegao i namistili smo kasira ( blagajnika) Mujagu Burića i tako postavili medžlise (vijeće) kao što i za turske vlade, te je išlao sve u redu kao i prije.

I kad je bilo  u tešrini-evellu 5, dođoše iz Sarajeva  tri husara i donesoše meni vizet-kartu da se odmah s husarima došao u Sarajevo koji  koji sam ja s istim husarima sutradan otišao te uprav pred Filipovića.I odmah me upita: „ Zar hoćeš Ti da ideš u Carigrad?“. Ja mu kažem da neću . Na to meni odgovori :“ Evo Tvoja molba koji je dao ispred Tebe turski mirelaj ( pukovnik) Omerbeg“- Ja sam muna to odgovorio da ja za tu molbu nemam nikakva dokaza..Na to je mene sjeo, a spremio po istog Omerbega te je  Omerbegu rekao da ne smi više ni ispred kakova činovnika molbe predati. Ako će koji činovnik ići , mora sobom mlbu doniti.Na to je meni rekao da mu dođem onu noć na večeru koji sam bio na bio tu noć na večeri. I bilo je  dosti gospode i generala i bio je tu baš uza mene sjedio Jovanović, tj. hercegovački komandar što je zajedno s okupacijom unišao u aMostar, te se isti J ovanović poče sa mnom pričati i kano šprcati ( šprdati) kako su Bošnjaci od njih pobijeni bili i kako su malo vrime Bosnu i Hercegovinu posjeli,. Na to mu ja učinih: „ Ja ne smim govoriti, a ja bi se imao vašem ulasku vojske protiviti“. Na to Filipović meni odgovori: „ Slobodno A. za mojojom sofrom, brani se i odgovaraj g. Jovanoviću“. Na to ja

 

Viljuška ubijenog oficira u Visokom , srebrne drške i zanatski vanredno urađena.

Jovanoviću odgovorih:“ Molite se Bogu što je nama bilo zabranjeno od sultana da se mi s vami ne bijemo, a da je nami sultan dozvolio, vi još ne biste pojseli Bosne i hercegovine ni za šest mjeseci, jerbo znate da nije od bosanskijeh plemića niko bio vođa pred vojskom nego oni kao Lojo i Lojin drug, a vi pamtite Banju-Luku prije na toliko godina, kad ste izgubili preko 60.000 vojske.Tako biste i u ovom vremenu izgubili i nazad se povratili kao što je i u ovom vremenu general Zapari vratio se iz Tuzle i mmnogo vojske izgubio, tako isto Icah general iz Bihaća četiri puta što se je povraćao i najpotlje na lijep način unišao.I tako, da smo i mi Bošnjaci svi zajedno bili i od sultana zapovjed imali, vi ne biste večeras ovđe u Sarajevu za ovom sofrom bili.“ Na to ustade Filipović i uze mene za ruku i reče mi: „ To je pravo A. i potvrdi mi i kaže mi isti Filipović: „ Da su bosanski plemići prvaci bili pred vojskom ne bismo lako u Bosnu unišli, jerbo smo se osvjedočili na Tuzli, tu je bio pred vojskom muftija Džaferagić, te su nam toliko vojske pobili i generala Zaparija sa toliko bataliona vojske bratili natrag iz Tuzle u Dobojm, a isto tako i iz Banja-Luke  je vojska bila išćerata, jerbo je pred vojskom turskom bio Hasanbeg Privilica iz Bišća i Hasanbeg Čeko iz Sanskog Mosta.

Feldmaršall-Lieutenant Freihor von Jovanvić, komandant XVIII trupne  divizije određene za okupaciju Hercegovine. Salih Vilajetović, Hadži Lojo, jedan od  glavnih organizatora ulaska austro-ugarskih trupa u Bosnu i Hercegovinu.

Misli se na upad u Banju Luku  austriskog generala arilerije princa Sachsen-Hildenburghausena 1737.g., čiju je vojsku potukao veliki vezir Ali-paša Hakimoglu, poslije čega se austrijska vojska povukla 1737.g.Cifra koju iznosi autor od 60. 000 poginulih je pretjerana jer je u početku general Hilden burg hausen imao na raspolaganju samo 18.000 vojnika.

Fejdmarshall Lieutenant Graf Szapari, koji je pretrpio poraz sa svojom XX divizijom kod Tuzle 11-14 avgusta 1878. morao se povući do Doioboja  15 avgusta 1878. General major Zacha koji je 7 septembra 1878. pretrpio poraz kod Bihaća sa svojom 72 brigadom. Borbe su vođene sve do 19 septembra, kada je ušao mirno u Bihać  major Reinlander, pošto su ga  hrabri branioci bili napustili. Te tako isto iz Bihaća četiri puta smo proćerani bili na Zavalu su 30 bataliona soldata, a jerbo je tu turski  vođa bio Husejin eff. Karabegović , Hasanbeg Čeko, Hasanbeg Privilica

Snimak Husejn eff.  Karabegovića potiče sa čuvene  i jedinstvene fotografije delegata Zemaljske vlade koji su otišli u Beč da se poklone Franji Josipu 1882., koja se nalazi u franjevačkom samostanu u Visokom.

Hesejn eff. Karabegović

Te su se osvjedočili bosanski plemići i da su tako svakom mjestu bili, to bili, to bismo mi i do sada s onu stranu Save bili“ I tako odgovori Jovanoviću i reče mu: „I vi biste još u Dubrovniku bili, u Hercegovinu unišli ne bi, ali si bez puške unišao u Hercegovinu, jerbo se nijese Hercegovci biti, jer su poslušali sultanovu naredbu.“ Na to je general Jovanović ušutio. Tu smo se bavili preko noći i ja sam otalen otišao u Asim eff.Uzunije te noćio i sutradan prekazao se Filipoviću te sam otišao opet na svoje mjesto kao kajmakam u Visoki te sam u Visokom uredovao i gledao posla do 1879. maja 20. U to vrijeme je mjesto posto g. Njegova Visost Vinterberg, te je isto on otišao na urlab (godišnji odmor) a zastupao ga je general Jovanović iz Mostara.Kao što i jest protiv mene bio, te je spremio jednog Švabu, tj. na mjesto u Visoki da bude prestojnik, ali nije nikakve zapovjedi pismene dao nego mu je usmeno nalog dao da imade ići u Visokoi započeti uredovati dok naredba dođe pismena. Na to je on došao u Visoki, tj. 20 maja 1879.te se je meni prestavio u mojoj odaji i kaže, da je visočki prestojnik, a ja ga pitam: „Kamo naredba da ti predam ured?“Na to je on meni odgovorio da ga je spremio usmeno Jovanović da preuzme ured dok mu naredba dođe.Na to sam ja odgovorio istom novom prestojnikuda ja njemu ureda neću predati dok mi ne dođepismena naredbaod vlade. Ja sam imao od poreza ukupljenih novaca u kasi 12.000 forinti, te sam sutri dan otišao  u Sarajevo i predao novce.Otišao sam Jovanoviću koji me je sasvim lijepo dočekao te smo se tu razgovarali i kažem mu da je nekakav Radulović došao u Bisoki kao prestojnik i da ste ga vi opremili da mu ja predam ured i ja sam poiskao naredbu, on kaže da ste ga vi usmeno spremili da od mene primi ured; ja mu bez naredbe dao nisam, niti ga poznajem.“