Arhiva članaka objavljenih na Visoko.co.ba

Za Visoko.co.ba piše Goran Čakić: Šuplja cipela i ozbiljne posljedice

altOvih dana umuknu glas radija Q. Oprave neobično, a naučili smo jutrom uz kahvu poslušat novosti, ma kako ih ko zvao. A tokom dana opet nešto novo. Nije zdravo da se osoblje namah razboli od gripe, srećom nije N1H1, pa pomislih treba ljude obići i prtokal im makar odnijeti. Ljudski je, rekoh u sebi i bi mi malo neugodna pomisao na ljude koje jutrom više ne čujem, a nije mi jasan razlog zašto ih ne čujem.

Uh, ne bilo kako bilo, pita me jaran jutros: “Šta je to u Q?”, a ja velim:”Pa bolesni ljudi, šta će biti?”

“Ih”, veli moj jaran, “kakvi,  dobili otkaz od gazde. Kažu naredili mu da rašćera redakciju, zamjerila se čaršiji!” Ostah bez riječi. Možda i jeste, čovjek zna bolje i kreće se po čaršiji, a nije mu mrzak ni ostali „krem“ Visokog.

Pomislih, jadan gazda, a toliko je uložio u Radio Q i onda se desi da ostane otprve bez svih ljudi i radija. Kažem, nekad se razlog  zvao verbalni delikt, odnosno napadneš nekog nedodirljivog i onda te skinu, osude, natovare hiljadu laži … A sad mrak istine pade pa se i sjene   nečijeg kažiprsta ne vide. Nema više toga u BiH, osveta je ukinuta zbog ljudi koji su htjeli svašta kazati, a zatvori su puni pa je bolje da mu uzmeš pos'o i neka se pati.

Kakva nadgradnja sistematskog uništavanja slobode medija, postaje danas  malo perfidniji i kulturniji oblik eliminisanja, a ne papanski kao nekad  jer više nema osvete, ali ima đon u dušu, a ne cjevanicu.

A, čaršija ko čaršija, podijeljena za one koji likuju i one koji tuguju.

Pomislih, neka Jalija oplakuje. Bolje i to nego da kuća tuguje.

Stvarno mi je žao utemeljitelja, jer je konačno ostao sam i pokleknuo kad nije trebao, a stvari su počele mijenjati svoj tok. Ko li to toliko zaprijeti i učini da Visoko ostane i dalje u mraku srednjeg vijeka. Možda je i osoblje tome krivo jer je govorilo istinu koje ima previše i koja ponovo osta zazidana u izgrađene  „dvore“. Dobro, novinar ko novinar, nije mu mrsko unijeti i sebe u vijest jer moderno novinarstvo traži nešto takvo. Čudno je da je gazda pokleknuo danas, a nije u doba formiranja. Postoje pravila čije kršenje nadgleda Regulatorna agencija za medije. U ovom slučaju nema kazne. Q nije kriv, ni ljudi koji su ga nosili. Ali opet jest neko kriv, neko nevidljiv, i dalje maše kažiprstom od koga zadrhtaše noge nekome, pa  onda Q oćera zaposlene. Sad mora primiti nove ljude koji će raditi po nečijoj želji. E, kako se sad to zove? Kakvo je to novinarstvo? Bogami, treba ga nazvati jednim opakim imenom: “OVISNO NOVINARSTVO”! Ispade sada da su, sad već bivši, zaposleni čuvali obraza  Q  više nego svoj najbliži dio stolici. Zato i odoše, za sada bez riječi, dokazujući da se ovo stanje naziva DEMOUKROTIJA.

Moj brate, teško nama  s nama.

Jedni kažu kičmu mu slomi ovaj subjekt, drugi kažu da to učini drugi subjekt, treći kažu treći subjekt je odgovoran…, pa to je onda sve što je ostalo u Visokom da radi što nije istina. Krivac je samo jedan obični kažiprst.

“Čul’ da je jučer bio premijer u Visokom?”

“Nisam, ali sam pročitao na sajtu.”

Odgovorih nekako sjetno i bi mi žao neposrednosti koja je do jučer vladala i na Radiju Q.

Ovo je priča o malim ljudima koji su učinili da drugi postanu veliki. Kao dokaz da ljudski karakteri nikad ne mijenjaju osobine i što se danas pojaviše kao atavizmi predstavlja rekvijem za jedan Q,  ma šta bio.

Tako li je Ufere?

Ipak se sve ne dade halaliti.

Puno je uloženo, i taman kad se učini da nekom  treba kamičak u cipeli – đon se prodera i mlaka okvasi  taban.

Čuo sam više puta  priču o Orson Velsu i Ratu svijetova i nikad mi nije jasno što Orson nikom nije odgovarao..